"Ubistvo Alekseja Navaljnog u zatvoru je gnusan zločin koji će neizbježno uticati na buduću istoriju Rusije. Navaljni je stradao u borbi protiv tiranije, a ova bitka još uvijek traje. I moramo učiniti sve da san Navaljnog o slobodnoj Rusiji ne samo da ne umre sa njim, već i pobedi u najkraćoj istorijskoj perspektivi“, stoji u manifestu građanskog pokreta „Mir. Napredak. Ljudska prava“, koji su pripremili aktivista za ljudska prava Lev Ponomarev i njegove kolege, a objavila Novaja Gazeta Evropa.

U tekstu se ocjenjuje političko nasleđe Alekseja Navaljnog, a autori pozivaju na podršku Juliji Navaljnoj i akciji "Podne protiv Putina", koju planira ruska opozicija na dan izbora 17. marta.

"Putin je ponizio i uvredio Rusiju, pretvarajući je u totalitarnu državu koja uništava ljudsku slobodu i samu čovječanstvo u svim svojim manifestacijama. Počinio je zločin nad Rusijom, gazeći temelje svog ustavnog poretka. Istorijski zadatak Rusa je da uklone Putina sa vlasti i obnove Ustav u njegovim glavnim odredbama“, piše u manifestu, prenosi Danas.

PROROČANSKE RIJEČI

Aleksej Navaljni je mogao unaprijed da da odgovor šta da radi ako i dalje bude ubijen. "Ne odustaj. Ako se to desilo (moja smrt), to znači da smo neobično jaki u ovom trenutku, pošto su odlučili da me ubiju…"

Aleksejove riječi, koje danas mnogi citiraju, ostvarile su se kao proročanstvo: ubijen je u vrijeme kada su naše snage rasle, a Putin zaista slabio. Bez obzira koliko međunarodna situacija danas izgledala teško, Putin gubi na popularnosti u Rusiji. Vidimo konsolidaciju Rusa odozdo, vidimo građanske aktivnosti u regionima, i osećamo snažnu želju za okončanjem rata i povratak u normalu. To je zahtjev za političku alternativu i političko djelovanje, navodi se.

Ljudi demokratskih i antiratnih stavova, uprkos bilo kakvim nesuglasicama u opoziciji, složili su se da izađu na biračka mjesta 17.marta u 12 sati.

Poziv na podršku "Podne protiv Putina# bila je posljednja politička izjava Navaljnog. Možda je to bila ta koja je stavila tačku na odluku da mu se oduzmu život. Zato neka ovo ubistvo stavi tačku na taktičke razlike antiratnih demokratskih snage, kako unutar tako i izvan Rusije. Ubistvom Navaljnog Putin ga je učinio simbolom ujedinjene demokratske opozicije, piše u manifestu.

Svaki Rus ima priliku da izrazi svoj stav prema onome što se dešava dolaskom na svoje biračko mjesto 17. marta u podne, tako što će upisati ime Navaljnog na glasačkom listiću i glasati za bilo kog kandidata osim Putina (ili za sve odjednom, osim Putina).

Prvo, moramo pružiti maksimalnu pomoć majci Navaljnog, njegovim rođacima i saradnicima u obezbjeđivanju da Aleksej Navaljni bude sahranjen u skladu sa željama svoje porodice, i svi mogu da se oproste od njega i odaju mu posljednju počast. Moramo uložiti sve napore da spasimo živote i obezbijedimo oslobađanje ostalih Putinovih zatvorenika koji ostaju u ruskom zatvoru. Pre svega, to se odnosi na Vladimira Kara-Murzu, koji se nalazi u koloniji u regionu Omsk, zapravo, doživotno, u pozadini kritičnih zdravstvenih problema. Moramo pokazati potpuno jedinstvo u našim zahtjevima i ruskim vlastima i vlastima zemalja koalicije protiv Putina.

Drugo, Julija Navaljna objavila je namjeru da nastavi rad svog supruga. Moramo joj pružiti maksimalnu podršku i izgraditi široku koaliciju antiratih snaga sa njenim učešćem.

Treće, moramo da se pobrinemo da "Podne protiv Putina" postane prava masovna priča. Samo masovno učešće daje šansu da se utiče na situaciju. Zato se pobrinimo da cela Rusija stane u red na biračkim mjestima, i da je ceo svijet vidi. Svi mogu da rade za ovaj cilj: političari, novinari, branioci ljudskih prava, eksperti, obični aktivisti i pristalice promena u Rusiji.

Radite na jačanju ukupnog efekta, a ne na slabljenju. Sve razlike između raznih opozicionih grupa moraju biti odbačene ili prevaziđene. Mi, i oni koji su otišli i oni koji su ostali u Rusiji, imamo zajedničku zemlju, zajedničku nesreću, zajedničke ciljeve i zajedničkog neprijatelja.

Sada ulazimo u odlučujuću fazu široke građanske kampanje za promjene i promjenu vlasti u zemlji. Zadatak opozicije u ovim nedeljama je da bude uz Ruse, da im ponudi relativno sigurne opcije za akciju, da pojača svoj glas što je više moguće, i da agituje na sumnjičave.

Materijal za kampanju protiv Putina kao predsjedničkog kandidata je obiman, navodi se.

Rat i represija naneli su maksimalnu štetu svim sferama života u Rusiji: stanovništvo je osiromašeno, medicina i obrazovanje su degradirajući. Civilna industrija je u padu. Nezadovoljstvo ratom i mobilizacijom raste, sa desetinama hiljada ubijenih ljudi. Još više muškaraca je odsečeno od svojih porodica i isključeno iz ekonomije.

Raste pokret mobilisanih žena, koje zahtijevaju da se njihovi muževi vrate kućama i otkažu mobilizaciju. Ovo nije samo humanitarna katastrofa, već i put ka degradaciji i propadanju ruskog društva i države.Ruska opozicija, koja se nalazi u inostranstvu, trebalo bi da detaljnije sagleda aktivnost koja se sada odvija u Rusiji i doprinese tome što je više moguće.

Osećaj katastrofe i lične opasnosti danas bi trebalo da dele ne samo opozicija i protivnici rata, već i ljudi na pozicijama u vladi pa čak i u Putinovom najužem krugu. Čistke elita će se nastaviti, ekonomija će se smanjivati, a represija će rasti, što će na kraju neizbežno uticati čak i na one koji i dalje osećaju da su gospodari života.

KAO U STALJINOVO VRIJEME

Represije pod Staljinom tridesetih godina prošlog vijeka postepeno su se širile na partijsku i moćnu elitu. Čistke su se odigrale posijle ubistva Kirova (Sergej Kirov, jedan od ljudi iz uskog kruga Staljina, prvi sekretar Lenjingradskog oblasnog komiteta i gradskog komiteta partije) koji je imao popularnost uporedivu sa Staljinovom, i dostigao njihov vrhunac 1937, kada se stranka pripremala za sledeće sovjetske i stranačke izbore.

Iz govora na martovskom plenumu Sve-sindikalne komunističke partije (boljševici), osjetilo se da Staljinove pristalice mogu da izgube izbore. Takođe su se plašili da će izgubiti predstojeći „Veliki rat“. Po Staljinovim naređenjima, šef NKVD-a (sovjetska tajna policija), Ježov (Nikolaj), oslobodio je Veliki teror poslije martovskog plenuma. Kao rezultat toga, od 73 osobe koje su govorile na plenumu, 50 koji su probudili Staljinove strahove bilo je osuđeno na propast. Oni su uhapšeni, a potom ubijeni u leto 1937. Veliki teror okončan je u septembru-novembru 1938.

Samo slijepa osoba neće vidjeti analogije sa situacijom koja se sada razvila. Mora se shvatiti da niko nije neranjiv na represiju sve dok je Putin na čelu države. Prije svega, ljudi koji su pripadnici administrativne i političke elite Rusije i rukovodstva snaga bezbjednosti mogu da spriječe moderne čistke. I, možda time spasite ne samo stotine hiljada običnih ljudi, već i sebe.