Piše: Tomislav MARKOVIĆ (Al Jazeera)

Režim pojačava represiju i više ne preza ni od čega, investitori, provizije i otimačina ne mogu čekati.

U martu ove godine u javnost je procurela vest da je ministar građevinarstva Goran Vesić u ime Vlade Srbije potpisao memorandum kojim se lokacija Generalštaba u centru Beograda poklanja kompaniji Džareda Kušnera, poznatijeg kao zet Donalda Trampa. Vesić je to demantovao, ali je najavio da će se to dogoditi. Tako i bi.

Polovinom maja obznanjeno je da je ministar u ime Vlade sa Kušnerovom kompanijom „Affinity Global Development“ potpisao „Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine“. Taj dokument je ostao nedostupan javnosti, jer zašto bi građani morali da znaju šta se dešava sa njihovom imovinom. Zato je Vesić lepo obavestio građanstvo kako Vlada Srbije nije prodala ovo zemljište, već ga je „iznajmila na 99 godina“.

Privid zakonitosti

Preostalo je samo da se obavi nekoliko formalnosti, pa da Kušner počne gradnju luksuznog hotela sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova na mestu građevine oštećene u NATO bombardovanju. Pregaocu Bog daje mahove, zato nikakva prepreka na putu obnove i izgradnje srpske prestonice nije nepremostiva za naše napredne graditelje. Glavna prepreka rušenju Generalštaba zarad izgradnje još jednog luksuznog kompleksa od betona, stakla i čelika je to što dotična zgrada ima status zaštićenog kulturnog dobra. Koliko god vlast Aleksandra Vučića bila varvarska i sklona bezakonju, ipak moraju da bar formalno zadrže nekakav privid zakonitosti u svom radu, pogotovo kad sarađuju sa zapadnim investitorima.

Vlada Srbije je prosto donela odluku da se zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane koje se nalaze u državnoj svojini – ukida status kulturnog dobra i da se brišu iz registra nepokretnih kulturnih dobara. Nije morala ni Vlada da se muči sa pisanjem te odluke, mogao je jednostavno Vučić da je potpiše, pošto on ionako odlučuje o svemu, ali eto, hteli su vlastodršci da održe kakav-takav privid poštovanja zakona. Samo što po zakonu stvari ne funkcionišu tako kako su zamislili razbojnici koji nekim čudom drže vlast i moć u ovoj zemlji.

Čim se pomenuta odluka pojavila u Službenom glasniku, oglasila se konzervatorka Zavoda za zaštitu spomenika Estela Radonjić-Živkov, zamenica direktora ove instuticije, i objasnila kakvu proceduru predviđa zakon za ukidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra. Prvo Republički zavod za zaštitu spomenika napiše predlog odluke, pa ga sa elaboratom i pratećom dokumentacijom pošalje Ministarstvu kulture, koje ga onda prosledi Vladi Srbije i tek tad može da se odlučuje po tom pitanju.

Podrivanje poretka zaštitom spomenika

Niko iz Republičkog zavoda nije poslao takav dokument, niti je postojala slična inicijativa među ekspertima za ovu oblast. A jasno je i zašto. Ne može se status zaštićenog kulturnog dobra skidati kako nekom moćniku dune, već za to moraju postojati neophodni razlozi. Da bi neko kulturno dobro bilo izbrisano iz liste spomenika centralnog registra, ono mora ili da nestane ili da bude potpuno uništeno. Pošto Aleksandar Vučić, bez obzira što misli da je svemoćan, ipak nije Dejvid Koperfild, pa nije učinio da Generalštab nestane, a nije mu palo na pamet da ga dodatno granatira, pa da zgradu uništi do kraja – ne postoji nijedan razlog za brisanje inkriminisane građevine iz registra kulturnih dobara.

Nije prošlo ni 24 časa od izlaska konzervatorke u javnost, prolomila se vest da su pripadnici Bezbednosno-informativne agencije upali u Republički zavod za zaštitu spomenika. Osnovni zadatak naslednice UDB-e je “zaštita bezbednosti Republike Srbije, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije”, kako lepo piše na njihovom zvaničnom sajtu. Šta onda traže inspektori BIA-e u Zavodu? Da nisu otkrili neke strane špijune koji su planirali da skinu status kulturnog dobra sa svih kulturnih spomenika u Srbiji, čime bi ugrozili poredak? Ili su dobili dojavu da je u okviru ove ustanove formirano tajno odeljenje ruskih agenata, pa su došli da ih spreče u podrivanju poretka?

Naravno da nije u pitanju ništa od navedenog. Sve i kad bi se nešto slično desilo u nekom sumanutom preplitanju realnosti i fantastike, službenici BIA-e ne bi reagovali, već bi radosno pozdravili takve događaje. Bezbednjaci su u Zavod upali sa jednim jednostavnim ciljem. Saznali su da će zaposleni u Zavodu izaći u javnost sa saopštenjem u kojem se od Vlade Srbije zahteva da poništi odluku o ukidanju statusa zaštićenog kulturnog dobra Generalštabu i Ministarstvu odbrane.

Nezaustavljivo bezvlašće

Zastrašivanje, ipak, nije urodilo plodom, u javnost je procureo dokument koji je sastavila Stručna služba Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Reč je o pismu koje Zavod upućuje Vladi Srbije. Tu se konstatuju već navedene činjenice, ali se izvlače i neki dalekosežniji zaključci koji se tiču kulturnog nasleđa u Srbiji.

Pri kraju pisma piše: „Ovim grubim kršenjem Zakona o kulturnom nasleđu od strane Vlade postaje upitan status svakog kulturnog dobra u Srbiji. Ukoliko Vlada bez stručne službe donosi odluke o ukidanju statusa kulturnog dobra, otvoriće se pitanje nezaustavljivog bezvlašća. Svako kulturno dobro koje zasmeta nekom investitoru ili zasmeta iz političkih ili nekih drugih razloga, može da bude obrisano na isti način“.

Možda su predstavnici struke ipak malo zakasnili, jer slika koju predstavljaju kao zlokobnu i opasnu budućnost zapravo više liči na našu sadašnjost. Neman više nije na vratima, da parafraziram Štulića, nego je ušla u kuću, razbaškarila se, mlati repinom svuda naokolo, ruši i lomi šta god joj dopadne kandži. Odavno je postala uobičajena praksa da kulturna dobra koja smetaju investitorima jednostavno preko noći izgube taj status, pa da naprednjački novobogataši i ostali mafijaši pokrenu mašine i sruše neku predratnu vilu koja stoji na putu njihovog napretka.

Pola Vračara je tako devastirano, a na sličan način je i Željko Mitrović srušio kuću koja je onomad bila kulturno dobro, ali je naprasno izgubila taj status kad je medijski mogul odlučio da na Dedinju sagradi “Hram Svetog Žeksa”. Doduše, takvom neveselom stanju stvari nije kumovao republički, već gradski Zavod za zaštitu spomenika.

Pobuna struke

Kako god bilo, dobro je da se struka pobunila i da je otpor naprednjačkom bezakonju počeo te da Vučiću više ne pomažu ni pritisci koje sprovodi pomoću bezbednjaka. Otpor je počeo još u junu, upravo povodom Generalštaba, kad su direktorke i gradskog i republičkog Zavoda podnele ostavke, jer više nisu htele da trpe naprednjački zulum.

U međuvremenu se pobunjenicima pridružila i Srpska akademija nauka i umetnosti. Akademici su stali u odbranu Generalštaba i Ministarstva odbrane, ali i Beogradskog sajma. Traže da Generalštab bude zaštićen kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, što bi ga odbranilo od rušilačkih namera naprednjačke vlasti. Takođe, zahtevaju da ceo kompleks Beogradskog sajma bude obnovljen i stavljen pod zaštitu. Tako je i trebalo da bude prema prvobitnoj odluci Vlade, ali je u međuvremenu skinuta zaštita sa celog kompleksa osim Hale 1, kako bi se nesmetano nastavilo širenje Beograda na vodi. Ništa naprednjačkoj bandi nije sveto, nema tog kulturnog nasleđa koje nisu spremni da unište samo da bi napunili džepove.

Oglasila se i organizacija Evropa Nostra saopštenjem u kojem stoji da je odlukama Vlade Srbije prekršen Ustav i da one imaju za posledicu „urušavanje celokupnog sistema zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji kao i ugrožavanje jednog od osnovnih ljudskih prava – prava građanki i građana na kulturno nasleđe“. Prekršen Ustav? Ugrožena ljudska prava zagarantovana najvišim pravnim aktom?

Rušilački pohod na kulturne spomenike

Eto najzad posla za pripadnike BIA-e, mogli bi da upadnu u Vladu i da uhapse izgrednike koji su nasrnuli na ustavni poredak. Samo kad bi smeli i kad bi zaista verovali u ono što piše na njihovom sajtu i u zakonu. Ne brine BIA o bezbednosti građana, to je tajna partijska policija čiji je zadatak očuvanje vladajuće kriminalno-političke oligarhije na čelu s predsednikom. Zato bezbednjaci ne gone strane agente, nego maltretiraju konzervatore, poljoprivrednike, mirne demonstrante i sve druge koji se bune protiv naprednjačkog bezakonja.

Slanje bezbednjaka u ustanovu koja se bavi čuvanjem kulturnog nasleđa spada u radikalnije zloupotrebe naprednjačkog režima, takve situacije možemo da vidimo samo u najcrnjim diktaturama. Vučić se potpuno razulario, pa je potegao silu čak i na konzervatore, istoričare umetnosti, arheologe, etnologe i ostale opasne stručnjake. Režim pojačava represiju i više ne preza ni od čega, investitori, provizije i otimačina ne mogu da čekaju. Što više otimaju, sve su nezajažljiviji.

Rušilački pohod naprednjaka na kulturne spomenike će morati da bude zaustavljen. U suprotnom, ako im prođe sve što su namerili, sutra će im porasti apetiti, pa će mirno srušiti Narodnu biblioteku ili Muzej savremene umetnosti, da bi na tim atraktivnim lokacijama neki njihov pajtaš sagradio hotel, tržni centar ili kockarnicu.