Sve su prilike da će praznično veselje građana Bosne i Hercegovine brzo splasnuti od 1. januara 2025. godine. Ekonomski analitičari nemaju dobre prognoze i tvrde da nas očekuje nov val poskupljenja. Razlozi su brojni, a jedan od njih je i kriza u Evropskoj uniji, posebno u zemljama na koje BiH oslanja kao ekonomskog partnera.

Val poskupljenja

Za početak najavljeno je značajno poskupljenje struje u Republici Srpskoj što će, kako je za N1 rekao ekonomski analitičar Zoran Pavlović, pokrenuti val poskupljenja i u drugim sektorima.

“Ono što je bio prijedlog Elektroprivrede Republike Srpske je da se povećanje definiše na nivou 20 procenata, da se razredi socijalne potrošnje smanje na 300, a da se poveća prag za one koji imaju srednju potrošnju do 1000 kWh. To bi bilo poskupljenje i za privredu i za građane, i to čak dvostruko. Iz Vlade RS je rečeno da će biti sedam posto za građane i 10 posto za privredu”, rekao je Pavlović u Novom danu.

Elektroprivreda RS je prošle godine ostvarila rekordnu dobit od gotovo 145 miliona maraka, ali kako kaže Pavlović, ne znamo gdje je otišao taj novac.

To nije dovoljno transparentno i da je bilo znanja, struke i pameti vjerovatno bi mi raidli remont u ljetnjim mjesecima kada je potrošnja znatno manja. Termoelektrane su zastarjele, ostalo je sve iz prethodne Jugoslavije. S druge strane imamo problem da se smanjuju količine raspoloživog uglja i ovaj izvoz uglja u Srbiju koji je forsiran je nešto što je loše u cijeloj priči. Imali smo zastoj u TE Ugljevik jer nije blo dovoljno uglja, a kada su pustili ponovo u pogon kvalitet je bio loš. Pripreme za zimu nisu dobro urađene. Jedini spas je u hidrocentralama, ali kiša nam nije naklonjena pa nemamo neku veliku proizvodnju”, kazao je Pavlović.

Građani se odriču mnogih stvari

Foto: N1

Posljedice povećanja cijene struje ćemo osjetiti i u drugim segmentima, poručuje.

“Sve što je vezano za trgovine, to je sve na struju, ali i u proizvodnji. Može se očekivati poskupljenja od distributera i proizvođača. Situacija je takva da neki proizivodi koji su nam sastavni dio svakog jutra, a to je kafa. Poskupjela je na svjetskoj berzi od 60 do 80 posto pa se udar na naše siromašne budžete može očekivati od Nove godine”, naveo je Pavlović.

Zbog kontinuiranih poskupljenja i plata koje ne prate taj rast, građani se moraju odreći mnogih stvari.

“Kada bi jedna četveročlana porodica ima dva zaposlena roditelja i oni imali prosječnu platu, pokrilo bi potrošačku korpu. Pošto to nije tako, odričemo se svega i svačega – nema zimskih odmora, putovanja, ulaganja u sportske programe i aktivssoti. Budžet svakog od nas u BiH je prilično skroman i nategnut da se spoji prvi sa prvim. Iduća godina ne daje nadu za poboljšanje situacije. Evropa je ušla u period krize i on će se jako odraziti na BiH.Mi smo mala otvorena ekonomija koja je tradicionalno okrenuta prema zemljama regije i EU. Kada god autosektor ima poteškoće naši proizvođači dijelova ostaju bez posla. Slična je situacija i sa kožom i tekstilom. Prošle godine nije bilo snijega i trgovci koji su poručili robu prošle godine ostali punih magacina i nisu poručili za ovu. Kada god je situacija u Evropi loša kod nas bude dva puta gore. Ostajemo bez porudžbina i jedina šansa koja ostaje je okretanje prema drugim tržištma kao npr. Sjeverna Afrika. Bitno je imati partnera s kojima imate dugogodišnje odnose, ali kada taj partner ulazi u problem i zaustavlja proizvodnju kao Bosch ili Volkswagen onda i mi imamo velike poteškoće da se preoriijentišemo na bilo koga drugoga jer je konkurencija iz Kine koja dolazi u Evropu jako agresivna. Izvoz u SAD je upitan zbog iznosa carine za Evropu. Naši ljudi koji rade u zemalja EU, a ostat će bez posla zbog ove situacije, počet će razmišljati o povratku u BiH i treba razmišljati i programima za dijasporu jer dolaze sa ušteđevinom”, rekao je Pavlović u Novom danu.

Ekonomski analitičar poručuje kako se treba fokusirati vlastite potencijale i proizvodnju s ciljem razvoja i zaštite. U Novom danu anlizirao je i šta će se desiti s Banjalukom i Bijeljinom nakon što je zakon kojim će im se smanjiti prihodi u korist manje razvijenih opština, o povećanje broja nezaposlenih i propadanje preduzeća. Detalje pogledajte u videu.