Nenad Čanak, nekadašnji lider LDV-a, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o Sverspskom saboru u Beogradu, matrici po kojoj danas „plešu“ nacionalisti, otkrio nevjerovatne podatke o kojima se šuti u Srbiji, te upozorio na manipulacije kojima se služe vladajući režimi u susjednoj Srbiji i bh. entitetu Republika Srpska kojeg Čanak naziva „takozvanim“.

Razgovor s profesorom Ivanom Videnovićem odjekunuo je u samoj vrhuški Vučićeve vlasti. Pored reakcija opskurnih tabloida pod Vučićevom kontrolom, bilježimo i reakciju predsjednice Skupštine Srbije Ane Brnabić koja je kazala kako je šokirana poređenjem bh. entiteta Republike Srpske kao nezavisne države sa zločinačkom NDH, te porukama Miloradu Dodiku da Republika Srpska može postojati samo u okviru BiH. Zbog čega takva reakcija vlasti u Beogradu?

- Zbog toga što istina najviše boli i to i jeste suština. Takozvana Republika Srpska je bila za vreme vlasti Karadžića, Mladića, Krajišnika i ostalih ratnih zločinaca prva zemlja na tlu Evrope koja je donela rasistički zakon pod nazivom Zakon o nacionalnoj nivelaciji koji se pojavio na tlu Evrope od zloglasnih nirmberških zakona iz Trećeg rajha. Dakle, nema tu nikakvog nesporazuma. Problem je u tome što se blagonaklonost prema nacionalizmu, koja je negovana za vreme Miloševića, a onda nije na pravi način odreagovano prema njoj posle 2000. godine i onda je eksplodirala za vrijeme Koštunice i posle svega što je bilo. Dakle, to je dovelo do toga da se kažu precizne stvari, tačne definicije.

To izaziva odmah ogroman otpor jer pogađa tačno u sredinu, razotkriva suštinu priče. I upravo zbog toga je ova priča sa Nezavisnom Državom Hrvatskom i s jedne strane i s druge strane s Nezavisnom državom Srpskom. To je normalan sled događaja kada bi se išlo u tom pravcu. Ja sam tu pre nekog vremena parafrazirao Dobricu Ćosića, da bih pokazao šta je ono šta se govori, a šta je ono šta se događa. Njegova čuvena filozofema je da su granice Srbije, granice srpskih grobalja, što bi otprilike značilo, gde god su Srbi ikada živeli da tu treba da bude Srbija. To kada pogledate prema severoistočnoj BiH i entitetu koji sebe naziva Republika Srpska, onda dobivate da su granice RS-a granice nesrpskih masovnih grobnica. Pa nisu se oni sami ubijali i sami zakopavali u masovne grobnice.

Upravo zbog toga je čitava ova pomama oko toga da Srbi nisu genocidan narod. Pazite, bizarno da bizarnije biti ne može je kad u Novom Sadu na ogradi kolektora kanalizacionog natpis stoji  „MI NISMO GENOCIDAN NAROD“. Na ogradi kolektora kanalizacionog, pa mislim, ja ne znam kome je tako nešto kretenski palo na pamet, ali to je ta užasavajuća degradacija kompletnog jednoga etnosa kompletnog naciona, čitava jedna regionalna kultura, sve je to straćeno u prah i pepeo za interese šačice dripaca koji nikad drugačije u životu ne bi došli u poziciju da budu bilo gde i bilo šta na bilo kom drugom mestu. To je čitava priča.

Godinama svjedočimo mitomaniji i pokušajima prekrajanja povijesti od strane vlasti u Srbiji. Od slavljenja Kraljevića Marka, koji je u stvarnom životu bio veleizdajnik, turski vazal i čak poginuo od srpskog mača na suprotnoj strani, preko slavlja Kosovskog boja na Gazimestanu, u kojem je srpska vojska potučena do nogu, pa sve do riječi Novaka Đokovića o Srbima kao nebeskom narodu, ali i posljednjem pokušaju obmane javnosti kada su Vučić i Dodik nakon glasanja za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici one koji su osudili genocid ali su ostali uzdržani pribrojili onim malobrojnim zemljama koje su bile protiv. Je su li takve opservacije, fascinacije i obmane uzrokovale porast nacionalizma i mogu li se dovesti u vezu s ratovima na prostoru bivše Jugoslavije?

- Kada je u pitanju čista manipulacija u koju spada i ovo o čemu pričamo, to nema veze s nacionalizmom. Nacionalizam je tu alat. Nacionalizam kao takav je alat koji se najčešće zloupotrebljava i upravo zbog toga što ga guraju pod kategoriju patriotizma, u stvari onda prave razliku na sledeći način: ko je protiv svoje države i nije patriota, taj je, otprilike, izdajnik, a pod svojom državom podrazumevaju svoj politički program koji je u suštini program koji se svodi samo na to da se šačica ljudi bogati i da se kroz udvaranje velikim silama održava jedna stabilokratija, koja košta fizičkog, biološkog istrebljenja tih istih za koje se oni, Bože moj, zalažu.

Kad vi pogledate malo u istoriju, ta priča o Srbima kao nebeskom narodu, to je bilo u vreme Miloševića i pre početaka ratova, da su Srbi eto na Kosovu između zemaljskog carstva i nebeskog izabrali nebesko, pa su zato Srbi nebeski narod. U međuvremenu je glavna teza bila da se Beograd brani u Kninu. A onda, samo nekoliko godina kasnije, u dogovoru Miloševića i Tuđmana, u ujedinjenom zločinačkom poduhvatu, dolazi do etničkog čišćenja stotina hiljada ljudi iz te iste tzv. Republike Srpske Krajine, i ljudi beže.

Pošto je Milošević rekao, kada ga ja Tuđman pitao na sastanku šta će biti sa njima, rekao je „što se mene tiče pobijte ih, nabijte ih na kolac, ne interesuje me, oni su vaši državljani“. Tačka. To je tako bilo. I šta je onda bilo s tim ljudima kad su dolazili u Srbiju, njih nisu pustili u Beograd, već su ih slali da po kućama u Vojvodini da proteruju Hrvate, ili su ih stavljali u vozove da ih pošalju na Kosovo. Pa su onda legali na šine železničke, da ne bi otišli na Kosovo. To vam je priča iz Miloševićevog vremena, je li mislite da se nešto promenilo? Je li mislite da će neko da trepne okom kad nestane Republika Srpska? Pa Republika Srpska je opstala samo zbog toga što su Amerikanci rekli da bi bilo previše sledećih 400, 500, 600 hiljada, milion izbeglica, koji bi napravili nestabilnost na Balkanu.

To je tako bilo. Republika Srpska bi nestala da Amerikanci nisu zaustavili rat sedam dana pre nego što bi pala Banja Luka. I sada dolazite u poziciju da zato što se poverovalo da će Mile Dodik sa dva poslanika postavši predsednik vlade zauzeti neku drugu političku ideologiju, ideju, ko što se samozvano nazivao socijal-demokratom,  došli smo u poziciju da umesto da napravi zaokret prema normalizaciji odnosa o očuvanju BiH kao korealističke zajednice svih svojih građana, on je hladno nastavio tamo gde su stali Karadžić i Mladić, s tim što je naučio da pretnja nezavišnošću izaziva veliku pažnju i on njome može da ucenjuje i na istoku i na zapadu.

Što se poklopilo i sa interesima Kremlja. I sada imate severoistočnu BiH kao jedan malignitet na tlu južne, jugoistočne Evrope. Malignitet ruske metastaze. Hoće da dođu u poziciju, da sa propašću Rusije, a to je neumitno da se desi, sa propašću ovakve Rusije će se i to urušiti i opet će biti stradalništvo srpsko, posledica nekakvog usuda i ne znam kakvih tih mitomanskih priča o zloj srpskoj sudbini, a niko neće reći „a to je zato što su nas zločinci i pohlepni dripci uvalili u sve ovo zbog ličnih interesa, a kad su to uradili onda su pobegli glavom bez obzira. Gde? U Moskvu! I to kad kažem „Gde? u Moskvu!“, mislim na kompletnu porodicu, tj. na Miru Marković, na sina Slobodana Miloševića, mislim na Veljka Kadijevića i sve ostale koji su bili arhitekte i nosioci zločinačkog poduhvata na teritoriji bivše Jugoslaviji devedesetih godina. I svi su pobegli u Rusiju i nikoga Rusija nije htela da isporuči. Zašto mislite da će biti drugačije sa Miletom Dodikom?

Također, nebrojeno puta svjedočili smo dramatičnim obraćanjima predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, i njegovih medijskih poslušnika koji svako malo izmisle neki novi pokušaj atentata na Vučića, dok je kod predsjednika bh. entiteta RS Milorada Dodika, uglavnom pozornost bila usmjerena na navodna hapšenja od strane britanskih agenata, koja se kao i u slučaju izmišljenih atentata na Vučića nikada nije dogodila. Vidite li vezu između ovih pokušaja obmane i zastrašivanja javnosti?

- Psihologija je poznat mehanizam proizvodnje napetosti i straha, čime se onda onemogućava čoveku da racionalno razmišlja. Uplašen čovek razmišlja nižim misaonim nivoima i onda se trudi da se odbrani i onda se ustvari aktiviraju centri za odbranu koji onemogućavaju racionalno, a kamo li analitičko mišljenje. To je suština. I u onom trenutku kad ste vi stalno u opasnosti sagledavanje šire slike.

I u tome se onda pravi ovaj igrokaz tzv. „pluralizam“, kakvi crni pluralizmi? U RS-u imate više-partijski pluralizam, u Srbiji imate višepartijski pluralizam, imate više partija, ali nemate više ideja. Imate opozicije, imate konkurencije, one koji bi da rade isto, ali oni da to rade, a ne ovi koji to sad rade.

Što je to šta rade?

-Zgrću ogromna bogatstva, pljačkajući sopstvene građane. Kad je Dodik postao predsednik vlade, Milorad je imao milion i 200 hiljada ljudi u entitetu RS-e, trenutno ih ima 750.000. U Srbiji svake godine nestane 45.000 ljudi, uza sve doseljavanje koje je Srbija imala. A onda još na sve to napravite ovaj tzv. Sve-srpski sabor, čija je jedina posledica koju ja vidim da će ljudi u Srbiji ozbiljno zamrziti pravoslavce iz BiH. Ta priča da oni dolaze da glasaju na izborima u Srbiju, time kroje sudbinu ljudi u Srbiji, a šta su nacionalni izbori? To su izbori kojima se biraju oni koji će odlučivati o punjenju i trošenju budžeta. I sad vi dolazite u poziciju, samo zato što je neko sebe prozvao Srbinom, može da dođe i da odlučuje o parama koje su ljudi ovde izdvojili za zajedničke troškove. Autonomna pokrajina Vojvodina finansira u RS-u da se grade vodovodi, a u autonomnoj pokrajini Vojvodini 700 000 ljudi nema pijaću vodu u česmi. 700 000, hej, nema pijaću vodu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, jeste čuli nekad za to?

Pa naravno da niste. Niste čuli zato što nikoga ne interesuje, ne može da se politički upotrebi. To je cela priča. To je još gore zbog toga što recimo čitav grad Zrenanjin nema vodu, to je grad koji decenijama nema vodu pijaću. A pored njega se gradi najveća fabrika guma, na stotinak hektara najplodnije zemlje se gradi kineska fabrika guma Ling-Loung, koja će da zagadi sve ono u prečniku od Bog te pita koliko kilometara, a u samu fabriku ne može da se uđe, jer ne dozvoljavaju Kinezi da se uđe u fabriku.

Oni imaju eksteritorijalnu fabriku pored Zrenjanina, koji nema vodu. E to vam je stanje u Srbiji, to vam je stanje Vojvodine u Srbiji i onda se neko čudi što može Mile Dodik, zato što je trenutno pod zaštitom Putina, kome treba neka budala koja će da potpaljuje vatre van granica Rusije, da bi se Zapad okrenuo na tu stranu da ne gleda kakve sve svinjarije prave u Ukrajini. Ja kad sam bio prvi put od početka rata u Ukrajini, to je bio početak juna 2022. sam bio u Harkivu. Tamo sam tada video, ali bukvalno brdo, slikaju se i fotografišu se pored toga, brdo kontenjera od kasetnih bombi ispaljenih na Harkiv. Jun, pre dve godine. Pre par meseci kada je Ukrajinska vojska dobila kasetnu municiju je Rusija digla paniku kako je to nehumano i kako će to da bude ovako ili onako.

A u međuvremenu su dve godine zasipali kasetnim bombama Harkiv, ja sam bio živ svedok. I taj tip laži, to insistiranje da ko ne veruje u našu laž, taj je naš neprijatelj, ko ne veruje u laž da je Kosovo neodvojivi deo Srbije i ko poveruje svojim očima i kaže „izvinite, pa tu postoji granica, a na granici su policajci. Kad uđem tamo ti policajci nose oznake Republike Kosovo. Kada se tamo na Kosovu nešto događa, ima vlada koja donosi zakone koji se poštuju. Kosovo je, kako ja znam ima vojne snage, nezavisna je država. Kad vi to izgovorite, vi ste izdajnik. Znači ko ne veruje propagandi rusko-beogradskoj, taj se diskredituje na svaki moguć način. I to vam je čitava priča.

Kako objasniti radikalni zaokret kod Srba, znamo li da su u bivšoj Jugoslaviji upravo Srbi bili najveći protivnici religioznosti, a danas bez patrijarha ne može proći niti jedan politički skup. Kako je uopće moguće da u, po Ustavu sekularnoj državi kakva je Srbija, državna himna glasi „Bože pravde“, i što bi trebali pjevati reprezentativci Srbije koji su ateisti, agnostici ili pripadnici neke druge religije?

- To je veoma široko pitanje. Ja ću sad reći samo jedno. Ako vi stvarno mislite da se u Srbiji neko drži Ustava, tu ste se jako prevarili. Zbog toga što čitav Ustav u Srbiji je jedno užasno podsećanje na Nikolu Pašića, verovatno jednog od najpokvarenijih ljudi koje je Evropa ikad videla u svojoj istoriji, čija je čuvena izreka bila: „Zakoni su za protivnici“, da budem precizan. Dakle, poenta je da u tom svetlu, naravno da je protiv Ustava, naravno da je nedopustivo da u državnim školama ima veronauke, za to služe verski objekti jer Crkva i tako ne zna šta će od para.

Srpska Pravoslavna Crkva za vašu informaciju je druga po veličini profitna organizacija u Srbiji. Najviše novca prihoduje ratna industrija, a onda Srpska Pravoslavna Crkva. Da li ste to znali? To je da znate, a s tim što Srpska Pravoslavna Crkva stalno dobija neke donacije od društva i od države i stalno ne plaća porez. Ne plaća porez, ni na što. To je jedan tip malignog tumora na tkivu Srbije, koga još Srbija dodatno neguje i hrani. I to je suština priče. Što se same himne tiče, meni nije uopšte jasno kome je palo na pamet da uzme „Bože pravde“ , koja je uzgred-budi-rečeno najciničniji podsetnik mogući. Na to da je „Bože pravde“ poslednji stad iz komada sa pevanjem Markova sablja, koju je komponovao Slovenac Davorin Jenko u čast krunisanja Milana Obrenovića.

Dakle, za krunisanje dinastije koju su onda srpski vojnici pobili, poklali i pobacali s balkona dvora. Dakle, vi imate nešto što je bilo pravljeno za krunisanje ubijene dinastije, uzimate za himnu, spominjujući Boga i pravdu u zemlji koja je sekularna, a pravde nema na vidiku, ono ni unapred ni unazad. To je suština priče. Ali pošto živimo u vremenu laži i botoksa, silikona…, onda imate i crkvu i političare za jednokratnu upotrebu, u rangu kondoma ili toalet papira. E to vam je Srbija.

(M.I.)