Svemirska letjelica američke svemirske agencije NASA pokušava da uđe u istoriju tako što će prići Suncu najbliže u istoriji istraživanja svemira.

Solarna sonda Parker ulazi u spoljnu atmosferu Sunca, trpeći brutalne temperature i ekstremno zračenje.

Tokom ovog vrelog prolaska pored Sunca, sa letjelicom neće biti komunikacije nekoliko dana, a naučnici očekaju singnal u pet časova po srednjem vremenu po Griniču 28. decembra da saznaju da li je opstala.

Naučnici se nadaju da će im sonda pomoći da se bolje razumije šta se dešava na Suncu.

„Ljudi su vjekovima proučavali Sunce, ali ne možete da doživite atmosferu nekog mjesta dok ga zapravo ne posjetite”, kaže za BBC njuz dr Nikol Foks iz NASA-e.

„I tako ne možemo zaista da doživimo atmosferu naše zvijezde ako ne prolijetimo kroz nju”.

Solarna sonda Parker lansirana je 2018. godine i kreće se ka središtu našeg Sunčevog sistema.

Najbliže što će prići površini Sunca je 6,1 miliona kilometara.

Možda ne zvuči blizu, ali Nikol Foks iz NASE pojašnjava: „Mi smo oko 150 miliona kilometara udaljeni od Sunca, pa ako uzmemo na primjer da je razdaljina između Sunca i Zemlje metar, onda je sonda Parker četiri centimetra udaljena od Sunca – dakle, toliko je blizu”.

Sonda će morati da izdrži temperaturu od 1.400 stepeni Celzijusovih i zračenje koje bi moglo da ošteti elektroniku na brodu.

Zaštićen je slojem kompozita ojačanog karbonskim vlaknima debljine 11,5 centimetara, ali taktika svemirske letjelice je da brzo prilazi i udaljava se od Sunca.

U stvari, kretaće se brže od bilo kog objekta koji je napravio čovjek, jureći brzinom od oko 740.000 kilometara na sat – što je brzina kojom bi se razdaljina između Londona i Njujorka preletjela za manje od 30 sekundi.

Sonda postiže tako ogromnu brzinu zbog izuzetno velike gravitacione sile koja je vuče kako se približava Suncu.

Zašto se onda ulažu toliki napori da „dodirnemo” Sunce?

Naučnici se nadaju da će prolaskom svemirske letjelice kroz spoljnu atmosferu Sunca, njenu koronu, biti riješena duga misterija.

„Korona je zaista vrela, a mi nemamo pojma zašto”, objašnjava astronomkinja dr Dženifer Milard.

„Temperatura na površini Sunca je oko 6.000 stepeni Celzijusa, ali korona, ta slaba spoljna atmosfera koju možete vidjeti tokom pomračenja Sunca, dostiže temperaturu od miliona stepeni – a to je dalje od Sunca. Pa kako ta atmosfera postaje vrelija?”

Misija bi takođe trebalo da pomogne naučnicima da bolje razumiju sunčev vjetar, struju naelektrisanih čestica koju izbacuje gornja atmosfera Sunca.

Kada ove čestice stupe u interakciju sa Zemljinim magnetnim poljem, na nebu se javljaju blistave aurore.

Ali ovo takozvano svemirsko vrijeme takođe može da izazove probleme, recimo kvarove na električnim mrežama, elektronici i komunikacionim sistemima.

„Razumijevanje Sunca, aktivnosti na njemu, svemirskog vremena, i solarnog vjetra je veoma važno za naš svakodnevni život na Zemlji”, kaže dr Milard.

Naučnici NASA-e biće zabrinuti tokom perioda kada nema komunikacije sa sondom.

Nikol Foks kaže da će joj tim, čim se signal uputi kući, poslati porukom zeleno srce da zna da je sonda u redu.

Priznaje da je nervozna zbog ovog odvažnog pokušaja, ali ima povjerenja u sondu.

„Brinuću za svemirsku letjelicu.

„Ali zaista smo je projektovali da izdrži sve ove brutalne, brutalne uslove.

„To je veoma žilava mala svemirska letjelica”.