Piše: Darko OMERAGIĆ

Velika polemika se ovih dana vodi u Srbiji o litijumu, najlakšem od svih poznatih metala. Rasprava i retorika su posebno pojačani nakon što je nama susjedna zemlja potpisala Memorandum o razumijevanju EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Potpisivanju sporazuma su u Palati Srbija u Beogradu prisustvovali, između ostalih, njemački kancelar Olaf Scholz i potpredsjednik Evropske komisije za energetiku Maroš Šefčović.

Očekivano i sa svojim argumentima ovaj Memorandum predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nahvalio rekavši da će projekat „Jadar“ koji znači otvaranje rudnika litijuma u toj zemlji donijeti ogroman ekonomski napredak Srbije, kao i da će životna sredina biti zaštićena. Spomenuo je i investiciju od šest milijardi eura, kao i da je on dokazani borac za interese građana zemlje čiji je predsjednik. Već danas na sjednici Skupštine Srbije opozicija ga je žestoko napala, a poslanik opozicije u Skupštini Srbije Aleksandar Jovanović Ćuta je simbolično pocijepao pomenuti tekst Memoranduma poručivši vladajućoj koaliciji da o kopanju litijuma neće odlučivati Scholz.

Nema sumnje da će vlast u Srbiji uraditi ono što je naumila, ne pitajući ništa opoziciju, a ni građani se tu neće puno pitati, jer će im biti servirana priča o višim ekonomsko-političkim interesima zemlje.

PRIMJER LOPARA, ALI I OBUDOVCA

Zanimljivo je da se u cijeloj priči o litijumu, bilo da o njemu govorimo iz ugla njegove eksploatacije u Srbiji ili BiH ne čuje glas struke. Ta činjenica je zazvonila i našem sagovorniku penzionisanom profesoru geologije sa Rudarsko-geološko-građevinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli Sejfudinu Vrabcu koji je za „Slobodnu Bosnu“ komentarisao istraživanje nalazišta litijuma u Srbiji i BiH:

"Meni bi bilo logično da o litijumu pričaju kompetentni ljudi. U ovom slučaju samo čujemo političare raznih profila, a ovo je prije svega pitanje geologije i rudarstva. U prvom redu geologa, jer svaka mineralna sirovina prvo treba da se istraži, njen kvalitet i količine i da se napravi elaborat o rezervama, te klasifikaciju i kategorizaciju rezervi. Tek nakon toga se radi rudarski projekat ako se ocijeni da je eksploatacija opravdana. Meni kao geologu nije poznato da je od ovoga išta urađeno, a pri tome ne mislim samo na Srbiju, nego i za BiH, odnosno lokaciju Lopare“, kaže Vrabac.

S našim sagovornikom smo se prisjetili priče o nalazištima nafte u FBiH i Shell-ovom istraživanju koje je pokazalo da je nemamo baš toliko da je isplativo njeno kopanje.

"Bile su projene o tome kako smo bogati naftom, ali ništa od toga se nije pokazalo tačnim, odnosno ništa nije urađeno na istraživanju. Sjećam se jedne slične priče o pronalasku nafte u Obudovcu i Dodikovog oduševljenja što će Rusi tu eksploatisati naftu. Kada se u javnosti pojave eminentni geolozi koji će reći na koliko prostora ima toliko i toliko litijuma onda ću u tu priču povjerovati“, kaže Vrabac.

Kada govorimo o našoj zemlji, naš sagovornik kaže da su šibošičko-loparski i tuzlanski bazen u vrijeme Panonskog mora bili jedna cjelina. S toga on smatra da daleko više stijena koje bi mogle da sadrže litijum ima u tuzlanskom, nego u šibošičko-loparskom bazenu.

"IMA LI GEOLOGA NA VIDIKU"

"Niko ne priča o tuzlanskom bazenu, nego su iz Srbije fokus stavili na Lopare. Volio bih zaista da čujem jednog geologa koji će nam reći šta je do sada urađeno i istraženo. Shell je odustao od istraživanja nafte u BiH, jer su kompetentni ljudi ocijenili da to nije ni izdaleko perspektivno kao u nekim drugim zemljama i otišli su ka sigurnoj investiciji. A opet su o nafti i tada pričali ljudi druge struke. Nešto mi i ova priča o litijumu na to liči. Na našim prostorima nije bilo ozbiljnijeg istraživanja o nalazištima litijuma. Potrebno je utvrditi kolika su rastojanja između bušotina da bi se utvrdile rezerve, onda se pravi elaborat i kategorijzaciji i klasifikaciji rezervi ide na resorno ministarstvu na reviziju. Ja volim opipljive i pouzdane podatke, a znam kako se na ovim prostorima od svega pravi fama“, kaže profesor Vrabac.

Posebna priča je ekologija.

"Evo da krenemo od Tuzle i eksploatacije soli i kakve je posljedice ostavila. Gdje god se vrši eksploatacija neke mineralne sirovine mora biti i određenih problema, a tako je i s litijumom“, zaključio je naš sagovornik.