Svetlana Ceca Bojković koju je publika decenijama znala kao odličnu glumicu, posljednjih godina je sve više aktivna u okviru građanskih inicijativa za zaštitu životne sredine.

“Gluma je naravno moj život, kao što se zna, već toliko i toliko godina, više od pola veka. Ali prilike su takve da, jednostavno izazov se javio i ja sam kao građanin reagovala. Naravno, nemam, to je jasno, nikakvih političkih ambicija. Međutim, pošto se politika meša u sve, ali bukvalno u sve, politika je, recimo i djubrište u gradu i to je politika. Politika su i deponije, saobraćaj i tako dalje. Onda svaka reakcija na jednu od takvih anomalija koje se javljaju i koje postoje – tumače se kao nešto što je politički i onda vam se kaže nemojte vi da se bavite politikom, vi to ne znate.” Kaže u prvom izdanju emisije “3D” na Insajder televiziji Svetlana Bojković. 

“Pa što čovek ima da zna, šta ima da zna ako diše loš vazduh, ako se otima zemlja, voda i vazduh, šta tu ima, koje je to znanje, bitno? Normalno je da ljudi reaguju. Međutim, odmah vas proglase za neznalicu. Tako da je meni poručeno da bi bilo najbolje da se ja samo bavim glumom, a da se jednostavno manem politike, jer ja nisam političar. Pa ja nisam političar, niti tvrdim da jesam, ali kao građanin imam pravo da reagujem na stvari koje smatram da nisu kako treba.”

Svetlana Bojković je u maju 2021.godine otišla među građane koji su protestovali zbog prirodne oaze bare Revi, nadomak Beograda

“Mene su zvali ljudi koji su se tamo ulogorili na toj deponiji od građaninskog otpada u kome je bilo i stakla, i plastike, i betona, i žica itd. I to je već bila narasla velika deponija. A, inače, prirodni rezervat. Prirodni rezervat! I to je tu, to pripada Beogradu. I to je ugušilo šumu jer oni su zasipali, zasipali, zasipali. Znači, nije sačeno drveće, nego je ugušeno, biljka kao živo biće je ugušena. I ja sam otišla. Dok sam tu bila i dok smo mi pili neku kaficu ispod suncobrana, naišao je kamion. I ja sam spontano krenula prema njemu, bez ikakvog dogovora sa ljudima. Krenula sam prema njemu i on prema meni, ja prema njemu, on usporava, ja idem. I on je stao. To je bila moja, kako bih rekla, inicijacija u aktivizam.”

Na pitanje novinarki Insajdera u emisiji 3D, šta misli o ljudima koji šute i plaše se da istupe, Bojković odgovara da postoji apatija, ali i da se ljudi polako bude.

“To je jedna borba koja će trajati, pa ćemo videti. I sad kad neko uđe u tu borbu, evo poslednji primer, ušao je i Emir Kusturica izjavom da će se svojim životom zalagati za to da ovde ne bude iskopavanje litijuma. I evo, već su upućene pretnje i vrlo jak govor mržnje nekog fantomskog udruženja “Kopaćemo”. Oni ljudi imaju svoj sajt, prisutni su na društvenim mrežama, zapravo ne znamo ništa od njima. I napravili su fotografiju, montažu nadgorbnog spomenika za Kusturicu. To je zlo, nije samo mržnja.”

Bojković kaže da ima slučajeva da se otkazuje predstava, po nekim mjestima u Srbiji, jer zbog njenog aktivizma, predsjednici tih opština ne žele da ona bude u njihovom gradu. Ona vjeruje da je ipak vredno i pravedno da se bori za ono u šta vjeruje.

“Problem je što je vrhuška vlast zapela toliko oko Rio Tinta. Kao da njima život zavisi od toga, oni se tako bore. A verovatno je da mnogo što šta i zavisi. Možda je to produžetak ostanka na vlast. Ne znam, ne mogu da tvrdim, ali mislim toliko se boriti grčevito za nešto što i stručnjaci iz ekonomije kažu da i ekonomski ne donosi to što se obećava.”

S obzirom da je jedna od inicijatora ProGlasa, kaže i da su oni stali na stranu građana, koji su protiv iskopavanja litijuma.

“ProGlas ima akcije da putuje po Srbiji ili dolaze mnogi iz Srbije u Beograd. Postoji veliki broj grupa građana po Srbiji koje imaju svoje probleme i koji se, naravno, bune protiv nerešenih problema i to su iz različitih oblasti. A, da ne bi to sve bilo tako parcijalno i razdrobljeno, ProGlas nastoji da sve te ljude povezuje, da se oni oslanjaju jedni na druge, da se umrežavaju.”

Upitana odakle joj energije da igra predstave, snima serije, filmove, govori na protestima, putuje da čuje probleme ljudi u raznim mjestima po Srbiji, Bojković odgovara.

“To je nešto što je usađeno u mene, jer jednostavno ne mogu da trpim nepravdu, laž. Nekad razmišljam i onome posle šta, ako sve bude izgubljeno? Pa nema veze, ja ću se i dalje boriti, ovako kako ja umem. Zato što nije smisao samo u pobedi, smisao postojanja je i u samom činu borbe.” Rekla je za Insajder, Svetlana Ceca Bojković.