Nakon što je Ivan Videnović, profesor Beogradskog univerziteta izjavio da je opstanak Republike Srpske moguć jedino u okviru Bosne i Hercegovine na njega su uslijedili napadi državnog vrha i režimskih medija. Najviše se trudila predsjednica Skupštine Ana Brnabić, kazao je Videnović na obraćanju javnosti u beogradskom Medija centru.

“Napad  Ane Brnabić u izjavi za medije 17. juna na mene kao građanina i profesora Univerziteta zbog javno iznetih stavova koje je novinar Slobodne Bosne naveo kao uvod u intervju objavljen istog dana, citiraću: „To je sramota kakvu, ja mislim, niko do sada nije video, i neka mu je na čast. E sada, kako ti, takvi ljudi, i dalje opstaju na našim fakultetima kao profesori, to je zaista parekselans pitanje za naše fakultete i naše univerzitete. Jer tako nešto ne bi bilo moguće nigde na svetu. Ali nigde na svetu.“

Time je Ana Brnabić povredila ne samo moje lično dostojanstvo uvredama, ne dozvolivši mi da odgovorim na ove optužbe ako je već htela da debatuje, već je uputila i pretnju izbacivanjem sa radnog mesta, ugrozivši tako sa pozicije vlasti moje osnovno ljudsko pravo na rad i zapošljavanje u skladu sa zakonskim kriterijumima koji važe za mesto na kome radim. A oni se ne odnose ni na zabranu javnog delovanja, ni na dopadanje radikalnoj stranci i ruskim agentima koji vladaju Srbijom. Time je, posle nedavnih događaja na novosadskom univerzitetu, proširila polje ugrožavanje autonomije i na beogradski univerzitet, uvodeći ponovo političku podobnost u skladu sa njihovom nacionalističko-klerikalnom ideologijom. Ili u najmanju ruku ćutanje i oportunizam, koji su već uveliko zahvatili univerzitete i naučne ustanove.

Radikalna svita

Ona ovo ne sme da radi. Oni obično kažu, Vučić zna da patetiše tako, da zaboga imaju pravo na odgovor i na mišljenje. Nemaš to pravo. Nemaš pravo da napadaš građanina svoje zemlje zato što za sobom imaš svu silu državnog i medijskog aparata. Zato nemaš. Nismo mi isti i ravnopravni. Možeš da odgovaraš parlamentarnoj opoziciji, ali građanima ne smeš, jer upravljaš njihovim novcem. Ima da ćutiš i trpiš, to je deo tvog posla, a ne da se obrušavaš na pojedince. Ni ona na mene ni Aleksandar Vućić na Čedomira Stojkovića. Oni, na ovaj način, pozivaju svoje vernike i sledbenike na slobodan obračun sa građanima koji im nisu po volji kao što su pozivali na obračun s Muslimanima. Oni su generator nasilja koje je metastaziralo u ovom društvu. Aleksandar Vučić i njegova radikalna svita. Ako se nešto desi meni ili nekom mom, ako ga slučajno udari auto ili pogodi loptasta munja po vedrom danu (Marlon Brando, Kum), Ana Brnabić će biti odgovorna. I odgovaraće, rekao je Videnović i nastavio.

I na kraju, zašto bilo koji građanin, i u ovom slučaju profesor univerziteta, ne bi mogao da ima mišljenje o poliitčkim događajima u drugoj državi? Ti palančari iz radikalne stranke često znaju da kažu „svuda u svetu“ ili „nigde u svetu“. O svetu o kome ništa ne znaju. Naravno da svuda u svetu svako ima pravo da komentariše političke događaje i u svojim i u drugim državama. Tresu se univerziteti zbog Gaze i Ukrajine. Ko to nema to pravo? Možda nemaju to pravo na neakreditovanom Univerzitetu Severne šume u Michigenu.

Sličnost sa NDH

Neka neko javi Dodiku da Republika Srpska postoji samo u okviru BiH i samo po Dejtonu. Nezavisna država Srpska ne može postojati na ovoj teritoriji i u ovom etničkom sastavu, jer je plod etničkog čišćenja i genocida. Biće rasparčana i podeljena kao i prethodne genocidne države.

Da vam bude jasnije: Nezavisna Država Srpska – NDS, je duhovna i moralna naslednica NDH. Po imenu, načinu nastanka, progonu nesrba, zvaničnim politikama, preovlađujućim moralnim vrednostima, klerikalizmu i ponašanju najviših državnih funkcionera. Nastane li, proći će kao i NDH.

Dakle, oba stava se odnose na situaciju koja nastaje Ako bi se RS odlučila na otcepljenje od BiH. Tada bi se neminovno u međunarodnim krugovima pokrenulo pitanje načina njenog nastanka i završila bi rasparčana i podeljena kao i prethodne genocidne države. Jer Republika Srpska nastala 9. januara 1992. godine jeste genocidna država. Narod nije i ne može biti genocidan, o tome smo puno govorili kada je usvajana poslednja rezolucija UN, ali država – može. I bile su genocidne države. I raspadale su se. I Austro-Ugarska monarhija, i nacistička Nemačka, i NDH.

Čitav vrh države RS je osuđen za genocid, doneta je rezolucija Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici. Shodno tome, ta država je po karakteru bila genocidna i nikakva njena naslednica ne može postojati nezavisno van BiH. Da ne bi bila uništena i rasparčana, RS je spašena Dejtonskim sporazumom. To im stalno govori Američka ambasada u Sarajevu, a ja pokušavam da im objasnim i zašto.

Ako žele da sačuvaju RS, njeni građani to mogu samo u okviru BiH i samo jasnim distanciranjem od države Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Neka uzmu za dan “rođenja” nove RS 14. decembar, dan kada je 1995. godine potpisan Dejtonski sporazum u Parizu. Time bi poslali jasnu poruku da žele novu i drugačiju RS od one koju su im ostavili Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Tako se čuva i spašava Republika Srpska unutar BiH i to je ono za šta se ova nova, duboko patriotska politička paradigma, zalaže. Aleksandar Vučić i Milorad Dodik ih lažu, zavaravaju i vode direktno u propast, rekao je na kraju profesor Videnović.

Intervju profesora Ivana Videnovića za „Slobodnu Bosnu“ koji je izazvao histeriju Vučićevog političko-medijskog aparata pročitajte OVDJE!