Šefa diplomatije Srbije Marka Đurića, koji je prije dva dana boravio u zvaničnoj posjeti Estoniji, ispratio je tamošnji ministar vanjskih poslova Margus Cakna, nimalo „prijateljskom“, odnosno diplomatskom porukom, koju je objavio na mreži „X“, a koja glasi: „Čekao sam Marka Đurića i naglasio da je neprihvatljivo rukovati se sa ratnim zločincem koji pokušava da potkopa bezbednost Evrope i suverenitet Ukrajine. Od Srbije se, kao kandidata za EU, očekuje da prilagodi svoju politiku EU. Podržavam dijalog Srbije i Kosova ka miru“.

Imajući u vidu izvjesnost da će bivša premijerka Estonije, Kaja Kalas, biti izabrana za visoku predstavnicu EU, uvođenje restriktivnih mjera Moskvi ponovo će izbiti u prvi plan, saglasni su gotovo svi upućeni posmatrači prilika.

Tako je direktor istraživanja Centra za međunarodne i sigurosne poslove Igor Novaković iznio u sredu, 19. septembra, najnoviji podatak, da je u prvoj polovini ove godine usaglašenost Srbije sa deklaracijama Evropske unije iznosila 47 odsto i ocijenio da će izborom Kaje Kalas za visokog predstavnika EU za vanjsku politiku i sigurnost ta oblast biti jače potencirana.

Zvanična poseta šefa diplomatije Estoniji, dok je Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade Srbije maltene istovremeno bio u zvaničnoj posjeti Moskvi, ispostavlja pitanja o tome može li Đurić da „poništi“ ono što je Vulin „napravio“ u Moskvi, izražavajući najiskreniju posvećenost Srbije režimu Vladimira Putina.

– Poseta Ministarstva spoljnih poslova Srbije Estoniji, koja tek što je završena, nakon tolikih godina ignorisanja tri pribalticke države, šampione u evropeizaciji, u brzini kojom su postale članice EU i NATO, u reformama, transparentnosti, antikorupciji, zaslužuje bar neku reč osvrta. I pitanje – otkuda sada odjednom toliki interes Srbije za najmanju od te trojke sa Baltika? – ojcenjuje za Danas Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Bjelorusiji.

Podrška evropskom putu Srbije, dodaje, kao i dijalog sa Kosovom, naravno da su teme, dodaje.

– To nije upitno. Nešto drugo je u pitanju, Kaja Kalas, bivša premijerka, „čelična ledi“ iz Talina. Ona je buduća potpredsednica Evropske komisije i komesarka za spoljnu politiku, poznata po beskompromisnom stavu o ruskoj agresiji na Ukrajinu, o imperijalnoj Moskvi i njenom mešanju u evropske poslove, o zagorčavanju „žžvota“, bezbednosti posebno baltičke trojke, o sankcijama kojih nikada nije dosta Rusiji… Koga bi Marko Đurić mogao da ubedi da mu misija nije upravo tome bila posvećena – izviđanju pozicija Kaje Kalas, i mogu li se one nekako omekšati, onako kako to Beograd čini, zaobići, može li se Kaja Kalas odobrovoljiti kao njeni prethodnici, da Srbija ne uvodi sankcije Moskvi i da ne usaglašava svoju spoljnu politiku sa Briselom – kaže naš sagovornik.

Foto: N1/Printsreen

Naravno, napominje, i Kosovo je moralo biti u fokusu.

– Može li se i dalje igrati hokus pokus na primer sa Ohridskom agendom, (ne)prihvaćena, (ne)potpisana, (ne)obavezna. Kako se srpski ministar proveo u Talinu govore reči njegovog domaćina da se ne može imati posla sa „ratnim zločincem“ i ostali nediplomatski vokabular na ispraćaju – zaključuje Srećko Đukić.

Naznačimo, prilikom sastanka se šefom estonske diplomatije Marko Đurić je rekao da je za Srbiju od ogromne važnosti da napravi novi korak ka izgradnji odnosa sa Estonijom i ostalim baltičkim državama, kao i da u Srbiji postoji mnogo optimizma da će biti u stanju da dostigne standarde potrebne za članstvo u Evropskoj uniji, što uključuje i spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Marko Đurić je izrazio zahvalnost Estoniji na podršci u dijalogu između Beograda i Prištine i dodao da se nada da će nova Evropska komisija postaviti taj dijalog kao jedan od svojih prioriteta, što će pomoći stabilnosti u regionu.

FoNet-Bozidar-Petrovic

Prema rečima Aleksandre Joksimović, diplomatkinje i bivše ambasadorke Srbije u Velikoj Britaniji, baltičke zemlje zauzumaju posebno mesto u Evropskoj uniji zbog ruske agresije na Ukrajinu, kao i se osećaju ugroženo kao potencijalno sledeće mete.

– U tom kontekstu je bivša premijerka Estonije za tako bitnu ulogu u novoformanoj Evropskoj komisiji važna. Za Srbiju je važno da uspostavi dobru komunikaciju, jer je njihova uloga jako bitna – smatra Aleksandra Joksimović.

Način na koji je ministar vanjskh poslova Estonije ispratio srpskog nije uobičajna, napominje.

– Takva vrsta komunikacije nije uobičajna, ali time je očigedno Estonija htela da pošalje jasnu poruku Srbiji. U ranoj fazi uspostavljanja Evropske komisije jako je važno da uspostavljamo dobre odnose, jer njihov glas u zadatom trenutku je neuporedivo veći u odnosu na veličinu države iz koje dolaze – ističe Aleksandra Joksimović.

Kako dodaje, veoma je značajno i to je da je Marko Đurić tokom posjete izjavio da će Srbija do 2027. godine završiti sa harmozanizacijom sa EU standardima.

– To je jako kratak period i mislim da je to izraz posvećnosti Srbije procesu pregovoranja – zaključuje naša sagovornica.