Kosovske vlasti, ministrica pravde Kosova Albulena Hadžiju i premijer Albin Kurti, zatražili su od Maje Popović, ministrice pravde Srbije, da se četvorica zatvorenika albanske nacinalnosti prebace iz srpskih zatvora na Kosovo. Sagovornici Danasa  su podijeljenog mišljenja da li će srbijanske vlasti to i učiniti, ali su u jednom saglasni - ako do toga dođe to bi značilo de facto priznavanje nezavisnosti Kosova.

"U duhu dobrosusjedskih odnosa, prema Osnovnom sporazumu za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, koji je pravno obavezujućim proglasio visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i sigurnost Josep Borrell, naša ministrica pravde Albulena Haxiju obratila se ministricii pravde Srbije za prebacivanje na Kosovo četvorice albanskih zatvorenika“ napisao je Kurti na Facebooku.

Nezir Mehmetaj, Hasan Dakaj, Sadik Duraku i Tefik Mustafa nalaze se u srpskim zatvorima zbog optužbi za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, prenosi portal Reporteri.net.

"Ako se država odrekne da sudi nekome onda ga pošalje, tako da je pravno moguće, ali je nelogično i nemoguće da bi država Srbija prihvatila tako nešto", objašnjava Fila.

Ističe da kada bi se to desilo, Srbija bi logično priznala nezavisnost Kosova i njegovih institucija.

"Čim se dogovorite za bilo šta, bilo koji dokument da prihvatite kao svoj to je, ne de jure, ali de facto priznanje. Nema govora da će do toga doći", kaže Fila.

Smatra da kosovske vlasti na to neće imati nekakav odgovor.

"Oni će i dalje da hapse Srbe i da im sude za sve i svašta, kao i za ubistvo Olivera. Ne kažem da nisu krivi, ali ne vidim ko je izvršio, kako je izvršio i tako dalje. Sve su to priče, svaki bivši policajac je prošao proveru pre nego što je zaposlen, i sad kada su skinuli uniforme sad ih hapse", navodi Fila. 

Predsjednik stranke Novo lice Srbije, Miloš Parandilović, ukazuje da zbog naprednjačke vlasti u prethodnih 12 godina, ali i nekih prije njih, dosta dugo traje proces "rasrbljavanja" Kosova, te da je položaj "u kojem danas živimo posledica pogrešnih odluka srpskih vlasti".

"O tome u prilog govori da naše vlasti, tako i ova aktuelna, su spremne da ovde srbuju u nekim njihovim medijima gde nema nikoga da im postavi pitanje i podpitanje, a kad odu u Evropu pokazuju spremnost na svaku vrstu nacionalne izdaje samo da bi zadržali vlast. U prethodnih 12 godina mi smo dali apsolutno sve što smo imali, ali smo zadržali albanske zatvorenike“, kaže Parandilović.

Objašnjava da prethodnih decenija "mašimo suštinu", da na "Kosovo gledamo samo kao na teritoriju na kojoj možemo da trgujemo", ali da se nikad suštinski "vlasti nisu zapitale kako narod živi na Kosovu". 

Sa druge strane, Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, navodi da je u staroj, a posebno u posljednjoj Jugoslaviji bezbroj primjera u kojima je vlast u Srbiji montirala sudske procese protiv Albanaca, najčešće viđenijih predstavnika obrazovnih i političkih elita.

"I Albin Kurti je imao iskustva s zatvorima u Srbiji i tretmanom pred sudom koji se teško može opisati kao fer i pošten. Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma u junu 1999. godine, mnogi zatvorenici albanske nacionalnosti prebačeni su iz zatvora na Kosovu u zatvore u Srbiji. Srpske vlasti su ih tretirale kao uhapšene teroriste, iako su mnogi od njih zapravo bili civili uhvaćeni tokom NATO bombardovanja. Zatvorenici su bili izloženi fizičkom i psihičkom maltretiranju, a mnogi su svjedočili o iznuđivanju priznanja kroz torturu“, kaže Beširi.

Dalje objašnjava da su uslovi u zatvorima bili izuzetno teški, sa prenatrpanim ćelijama, lošom ishranom i ograničenim pristupom medicinskoj pomoći, da su sudski procesi protiv zatvorenika često bili montirani, sa presudama donijetim prije suđenja i priznanjima iznuđenim batinama, kao i da su mnogi zatvorenici držani u pritvoru bez podizanja optužnice, što je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.