Izrael i Iran nikada nisu bili bliži direktnom ratu, što bi dovelo do nezapamćenog razaranja na Bliskom istoku. Nakon velikog napada Teherana, Tel Aviv je obećao da će se žestoko osvetiti. Postoji nekoliko načina na koje Izrael može da napadne Iran, piše Blic.

Iran je u utorak pokrenuo dva talasa napada balističkim projektilima kao odgovor na ubistvo lidera Hezbollaha Hassana Nasrallaha u Bejrutu prošle nedelje i ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu u julu. Baraž od oko 200 projektila nije uzrokovao žrtve, jer je većina njih presretnuta, prema izvještaju izraelske vojske (IDF). Iran tvrdi da je gađao tri vojne baze u području Tel Aviva. Izraelski premijer Benjamin Natanyahu odmah je obećao odmazdu. Rekao je da je Iran “napravio veliku grešku za koju će platiti”, dok su SAD stale iza svog bliskog saveznika.

"Da ne bude greške, SAD potpuno, potpuno, potpuno podržavaju Izrael", rekao je američki predsednik Joe Biden, dodajući da neće podržati napade na naftna postrojenja Irana.

Kako bi Izrael mogao da odgovori Iranu

Stanje u regionu sada visi o koncu dok se čeka na odgovor Izraela, piše “Al Jazeera”. Da li će izabrati da deeskalira situaciju ili će htjeti da se suoči sa dugogodišnjim neprijateljem uz američku podršku?

Mark Owen Jones, analitičar Univerziteta Northwestern u Kataru, rekao je “Al Jazeeri” da, dok je iranski napad bio pažljivo kalibrisan da izbjegne bilo kakvu eskalaciju, izraelski odgovor je “nepredvidljiv”.

On je rekao da je Iran napadom nastojao da ponovo uspostavi mjeru odvraćanja, jer Teheran više nije mogao da dozvoli da “izgleda slabo” spram izraelskih napada na njegove saveznike u regionu. Ali, izvještaji sugerišu da su SAD obavijestile Izrael o napadu na vrijeme da presretne projektile i dronove.

Stoga se iranska upotreba sofisticiranog oružja mora posmatrati kao “simboličan napor”, rekao je Jones.

"Odgovor će morati da bude mnogo oštriji"

S obzirom da je šteta od napada bila minimalna, Izrael bi mogao da izabere ograničeni odgovor kao što je uradio u aprilu, kad je Iran pokrenuo svoj prvi direktan napad na izraelsku teritoriju. Iran je u znak odmazde za udar na konzulat u Damasku u Siriji 13. aprila lansirao oko 120 balističkih projektila i 170 dronova, nanoseći minornu štetu vojnoj bazi na jugu Izraela. Nekoliko dana kasnije, 18. aprila, Izraelci su pogodili vazdušnu bazu Arteš u Išfahanu i uništili deo PVO sistema S-300.

Dim nakon izraelskog vazdušnog udara na jug LIbana 3. oktobra

Ipak, sada su obim i priroda iranskog napada bili drugačiji, a na metama su bili štabovi Mosada u Tel Avivu i vazdušne baze Nevatim i Tel Nof. Također, ovog puta upotreba balističkih projektila – od kojih su mnogi prošli izraelski PVO sistem “gvozdenu kupolu” – znači da će odgovor Izraela “morati da bude mnogo oštriji” nego u aprilu, rekao je “Al Jazeeri” Andreas Krieg iz Škole bezbejdnosnih studija Kraljevskog koledža London.

"Ako odluče da eskaliraju, to bi moglo dovesti do direktnog sukoba sa Izraelom i SAD"

Dok je Izrael u aprilu gađao iranske mete van iranskog vazdušnog prostora, Krig očekuje da će ovog puta Tel Aviv poslati svoje borbene avione u vazdušni prostor Irana da pokrene napade na vojne lokacije.

Izraelski vazdušni udar na južno predgrađe Dahije u Bejrutu, Liban, 3. oktobra

Ako Izrael odluči da zaista eskalira, upozorio je Jones, to bi potencijalno moglo da označi odmicanje od decenija posredničkog ratovanja i uvlačenje iranskih snaga u direktan sukob sa Izraelom i njegovim najvećim saveznikom - Amerikom.

"Zapad krivi Iran za eskalaciju. Ovo je dobro za Izrael jer može da mobiliše ovu koalicionu podršku protiv Irana dok odvlači pažnju svijeta od onog što se dešava u Gazi", rekao je on.

Koje mete bi Izrael mogao da gađa

Sve opcije su na stolu, prema javnim saopćenjima izraelskih zvaničnika. Portparol IDF Daniel Haggari rekao je da će Izrael odgovoriti “gdje god, kad god i kako odluči”.

Opcije bi mogle da uključe udare na nuklearna i naftna postrojenja, targetirana ubistva pripadnika Iranske revolucionarne garde i precizne napade na vojnu infrastrukturu.

Jedan od velikih strahova američkih i arapskih diplomata je upravo mogućnost da Izrael gađa mete unutar Irana, potencijalno njegove naftne i nuklearne objekte, čije postojanje Teheran nikada nije priznao. Bivši premijer Izraela Naftali Benet je rekao da je “ovo najveća prilika u 50 godina da se izmijeni lice Bliskog istoka” i da Izrael treba da se okomi na iranske nuklearne objekte i “fatalno osakati teroristički režim”.

Nuklearno postrojenje Natanc u centralnom Iranu (arhiva)

"Imamo opravdanje. Imamo alatke. Sad kad su Hezbollah i Hamas paralizovani, Iran stoji izložen", naveo je on u postu na “X” nakon iranskog napada.

“Al Jazeera” navodi da su kompleks za obogaćivanje uranijuma Natanc i Centar za nuklearnu tehnologiju u Išfahanu – mjestu koje je Izrael gađao u aprilu u znak odmazde – dvije lokacije u jezgru iranskog nuklearnog programa. Centralni grad Išfahan je također dom nekoliko važnih objekata, uključujući vojne kompanije. Ipak, gađanje iranskih nuklearnih lokacija kao odgovor na napad koji je izazvao minimalnu štetu može se smatrati nesrazmjernim. Takav napad bi takođe imao potencijal da natjera Teheran da ubrza svoj nuklearni program kako bi odvratio buduće udare na svoju teritoriju, navodi katarski medij. 

Krieg je ukazao da je većina iranskih nuklearnih postrojenja smještena duboko pod zemljom, ispod planina.

"To nije nešto što bi Izraelu bilo lako dostupno iz zraka", rekao je on “Al Jazeeri”.

Ratni brod Iranske revolucionarne garde "Šehid Hasan Bageri" u Persijskom zalivu kod nuklearne elektrane u Bušeru na jugu Irana 29. aprila

Alternativne mete

Alternativne mete Izraela mogla bi da budu naftna polja – koja su otvorena i manje čuvana od teško obezbjeđenih nuklearnih lokacija. Gađanje unosnog iranskog naftnog sektora u vrijeme kad su iranske vlasti suočene sa rastućim pritiskom javnosti zbog teške ekonomske situacije u zemlji također bi moglo da ide na ruku Izraelu. Ali, Krieg nije siguran da bi se udari na iranska naftna postrojenja smatrali opravdanim u očima svjetske zajednice.

Druge potencijalne mete Izraela mogle bi da budu iranske pomorske baze i pomorska imovina Iranske revolucionarne garde. Sem prijestolnice Teheran, važan centar je i lučki grad Bandar-e-Bušer, dom glavne energetske infrastrukture i objekata iranske mornarice.

Ciljani atentati

Kako navodi “Al Džazira”, Tel Aviv bi mogao također da nastavi niz ciljanih atentata i krene na iranske lidere kao što je uradio sa Hezbolahom, najbolje naoružanim saveznikom Irana u regionu.

Reuters je ranije preneo da je vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, prebačen na sigurnu lokaciju unutar Irana nakon ubistva Nasrallaha u Bejrutu prošle nedjelje.

Ali Hamnei i Hassan Nasrallah (Foto: EPA-EFE)