Jedna od bosanskoghercegovačkih kompanija namjenske industrije – Binas Bugojno već ima dogovorene poslove sa kompanijama iz zemalja članica Alijanse

Na posljednjem samitu NATO-a u Washingtonu, osim na Ukrajini, fokus članica Alijanse je bio i na jačanju odbrambenih kapaciteta.

Kako piše u saopštenju Alijanse, ruski ničim izazvan agresivni rat protiv Ukrajine i prelazak Rusije na ratnu ekonomiju pokazuju strateški značaj NATO odbrambene industrije.

"Ubrzaćemo rast odbrambenih industrijskih kapaciteta i proizvodnje širom Alijanse u skladu sa članovima 2. i 3. Vašingtonskog ugovora, nadovezujući se na ambicije Akcionog plana za proizvodnju, koji je dogovoren na samitu u Vilniusu 2023. Jačanje naše odbrambene industrije čini da smo sposobniji da blagovremeno ispunimo zahtjeve odbrambenih planova NATO-a i podupire našu neposrednu i trajnu podršku Ukrajini", piše u saopštenju.

Kako je navedeno, države članice su se obavezale da će zajedno kao saveznici raditi više na ulaganju u snažnu i sposobnu odbrambenu industriju.

Abaz Manđuka, v. d. direktora bugojanskog Binasa, kaže za Oslobođenje da je, što se tiče jačanja NATO odbrambenih snaga i vojne industrije u Evropi, činjenica da su NATO-države već podijelile ko će šta raditi od Hrvatske, Slovenije, Njemačke, Rumunije, Bugarske i svih ostalih država koje su članice NATO-a.

"Mi u Bosni i Hercegovini, odnosno u Federaciji BiH, imamo procvat naše vojne industrije. Imamo dosta dobrih firmi koje bi mogle da se priključe i budu kooperanti tim firmama. Binas Bugojno već ima konekciju sa nekim američkim firmama koje su instalirane u Rumuniji. Imamo konekciju sa firmama iz Slovačke i iz Češke, tako da mi to već radimo", rekao je Mandžuka.

Dodao je da imamo firme koje su dobre kao što su Binas Bugojno, Bratstvo Novi Travnik, Igman Konjic…  

"To su firme koje mogu da se bez problema konektuju na evropske kompanije, koje su već dobile podjelu posla i koje su dobile posao. Sve će zavisiti od naše države i našeg resornog ministarstva, koje bi moralo i trebalo pratiti tu konekciju i podržati naše firme. Bez podrške firmama našeg resornog ministarstva i Vlade, mi sigurno ne možemo dati puno. Nama treba politička podrška. Svim firmama koje sam nabrojao ne treba ekonomska podrška, jer mi praktički imamo dovoljno posla, a imamo i realizaciju koja se može nazvati pozitivnom. Imamo dosta pripremljenih projekata koje ćemo konektovati upravo sa državama koje su u NATO-a, koje su već dobile posao za vojnu proizvodnju, tako da možemo normalno raditi, da radimo", ističe Manđuka.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, u prvih šest mjeseci ove godine Bosna i Hercegovina je izvezla oružja i municije ukupne vrijednosti 146,9 miliona KM, što je za blizu 50 posto više nego u istom periodu prošle godine. Tada je vrijednost izvoza bila 99,8 miliona maraka.

"Činjenica je da taj izvoz raste iz godine u godinu i da je to dobra stvar. Sve će zavisiti, kažem opet, od Vlade Federacije, od našeg resornog ministarstva, koji prate našu vojnu industriju. Ukoliko nas podrže politički i ukoliko kažu mi stojimo iza vas za te i te projekte koje ste planirali i koji su već najavljeni iz evropskih zemalja, onda se možemo uhvatiti u taj koštac. Navešću jedan primjer. Vidite da je turski konstruktor dronova došao kod nas, da je bio kod ministra Konakovića i da se nalazi u BiH. I to je vjerovatno dio, da tako kažem, kolača koji bismo mogli ugrabiti mi u Bosni i Hercegovini, odnosno u Federaciji, ukoliko budemo pametni u svemu tome. Činjenica je i stojim iza toga da ova preduzeća koja sam nabrojao imaju šansu da naprave veliki bum", navodi Manđuka.

Napominje da je Binas raspisao javni konkurs za popunu 55 radnih mjesta u ovoj kompaniji, te da Binas ima korektnu saradnju sa svim ministrima koji daju potpise kad se vrši izvoz robe.

"I ministri iz Republike Srpske, i ministar Košarac i ministar Nešić, kao i svi ostali koji su u tom lancu, koji nam daju potpise, zaista korektno sarađuju s nama na nivou dobivanja dozvola. Nemamo nikakvih osporavanja sa bilo koje strane", zaključuje Manđuka.